Svake godine se ponovi isti obrazac. Sa prvim hladnijim danima i uključivanjem grejanja javljaju se suvoća u grlu, zapušen nos ujutru, kašalj koji ne prolazi i osećaj da vazduh u stanu „stoji”. Prvi refleks je da se ode do apoteke i kupi nešto sirup, pastile, kapi, čaj.
Problem je što se time rešava simptom, a ne uslovi koji ga stvaraju. Disajni putevi tokom grejne sezone rade u okruženju koje se bitno razlikuje od letnjeg: vazduh je suvlji, provetrava se ređe, u prostoru se zadržava više prašine, a ljudi provode više vremena unutra. Najveći deo tegoba koje se javljaju u tom periodu direktno je vezan za te uslove, i najveći deo se rešava promenama koje ne koštaju gotovo ništa.
Zašto preparat nije prvi korak
Ne postoji ništa loše u tome da se posegne za nekim od preparata koji se koriste u ovom periodu. Ponuda je široka od čajnih mešavina i sirupa do tečnih ekstrakata, gde se proizvodnja tinktura danas obavlja u pogonima sa standardizovanim postupkom, pa je sastav serije predvidiv. Ako ih koristite, vredi obavestiti lekara ili farmaceuta, naročito ako uzimate terapiju, jer i biljne aktivne materije mogu da stupe u interakciju sa lekovima.
Ali preparat, kakav god bio, ne menja vazduh koji udišete deset do dvanaest sati dnevno. Ako je uzrok suvoća prostora ili nedovoljno provetravanje, tegoba će se vratiti čim se pakovanje potroši. Zato ima smisla prvo urediti okruženje, pa tek onda razmišljati o svemu ostalom redosled u kom većina ljudi radi obrnuto.
Vlažnost vazduha je najveći pojedinačni faktor
Grejanje suši vazduh, i to znatno više nego što se pretpostavlja. U stanovima sa centralnim grejanjem relativna vlažnost tokom zime redovno padne ispod trideset odsto, dok se kao prijatan i za sluzokožu povoljan raspon obično navodi između četrdeset i šezdeset.
Posledica suvog vazduha je da sluzokoža nosa i grla gubi vlagu i time deo svoje zaštitne uloge. Otuda suvoća, iritacija i osećaj da je nos zapušen iako nema prehlade najizraženiji ujutru, posle noći provedene u zagrejanoj sobi.
Rešenja idu od najjeftinijih naviše: posuda sa vodom na radijatoru, sušenje veša u prostoriji u kojoj se boravi, ovlaživač vazduha. Vlagomer košta malo i uklanja nagađanje, jer se razlika između trideset i pedeset odsto ne oseti dok se ne izmeri.
Bitno je i ne preterati u suprotnom smeru. Vlažnost trajno iznad šezdeset odsto stvara uslove za buđ, što je zaseban problem sa sopstvenim posledicama po disanje.
Provetravanje: kratko i često
Zatvoren prostor u kojem boravi više ljudi tokom nekoliko sati akumulira ugljen-dioksid, vlagu i čestice. Osećaj težine i pospanosti u zagrejanoj prostoriji obično nema veze sa temperaturom nego sa sastavom vazduha.
Efikasnije je provetravati kratko i intenzivno nego držati prozor odškrinut satima. Pet do deset minuta sa širom otvorenim prozorom izmeni vazduh, a ne ohladi zidove i nameštaj dok odškrinut prozor cele noći hladi špaletu i troši energiju bez ozbiljne izmene vazduha.
Prostorije koje se najčešće zaborave su spavaća soba, u kojoj se provodi trećina dana, i prostor u kojem se radi. Kod kuvanja vredi uključiti aspirator, a posle tuširanja provetriti kupatilo.
Praktičan ritam koji se lako održava je tri puta dnevno: ujutru odmah po ustajanju, jednom tokom dana i pred spavanje. Ujutru je najvažnije, jer se tokom noći u spavaćoj sobi nakupi najviše vlage i ugljen-dioksida, a upravo se tada prostorija najređe otvara obično zato što je napolju najhladnije.
Voda, san i kretanje
Zimi se pije manje tečnosti jer osećaj žeđi slabi na hladnoći. Nedovoljna hidratacija utiče i na sluzokožu disajnih puteva, pa je redovno uzimanje vode tokom dana jedna od najjednostavnijih mera koja se najlakše previdi.
San je drugi faktor koji se retko povezuje sa disanjem, a povezan je posredno kroz otpornost organizma i kroz to koliko se dobro podnose sezonski virusi. Prostorija u kojoj se spava trebalo bi da bude provetrena i ne prekomerno zagrejana.
Fizička aktivnost zimi po pravilu opadne, iako je upravo tada korisna. Ne mora da bude teretana redovno hodanje na svežem vazduhu ima efekat i na disanje i na raspoloženje, koje u ovom periodu takođe trpi.
Kod boravka napolju po hladnoći, sitnica koja pomaže osobama sa osetljivim disajnim putevima jeste disanje kroz nos i šal preko usta. Vazduh se tako zagreje i ovlaži pre nego što stigne do donjih disajnih puteva, čime se smanjuje nadražaj koji hladan i suv vazduh izaziva.
Sitni izvori iritacije u domu
- Duvanski dim u zatvorenom prostoru, uključujući i onaj koji se zadržava u tekstilu.
- Mirisne sveće, osveživači prostora i jaka sredstva za čišćenje u neprovetrenoj prostoriji.
- Prašina na tekstilu, tepisima i posteljini, naročito u spavaćoj sobi.
- Neočišćeni filter na klima uređaju koji se koristi za grejanje.
- Buđ u uglovima spoljnih zidova i oko prozora.
Nijedna od ovih stavki sama po sebi ne izaziva ozbiljan problem kod zdrave osobe, ali se kod ljudi sa osetljivim disajnim putevima njihovo dejstvo sabira. Uklanjanje dve ili tri često donese razliku koja se primeti u roku od nedelju dana.
Kada tegobe nisu sezonske
Ovo je granica koju je važno prepoznati. Kašalj koji traje duže od tri nedelje, otežano disanje, sviranje u grudima, gubitak daha pri naporu koji ranije nije postojao, ponovljene infekcije ili krv u ispljuvku nisu stvari koje se rešavaju provetravanjem i ovlaživačem.
To su simptomi zbog kojih se ide na pregled, i to bez odlaganja do proleća. Sezonsko objašnjenje je ubedljivo upravo zato što je delimično tačno, pa se ozbiljnije stanje lako previdi i pripiše grejanju.
Isto važi i za osobe koje već imaju dijagnostikovano stanje disajnih puteva. Kod njih promene u okruženju pomažu, ali ne zamenjuju propisanu terapiju niti su razlog da se ona menja bez konsultacije.
Za kraj
Najveći deo onoga što tokom grejne sezone smeta disanju dolazi iz prostora u kojem se boravi, a ne iz nedostatka nekog preparata. Vlažnost vazduha, redovno provetravanje, dovoljno vode i uklanjanje nekoliko izvora iritacije pokrivaju veći deo problema, i to bez ikakvog troška vrednog pomena.
Ako birate odakle da počnete, počnite od spavaće sobe. To je prostorija u kojoj se provodi najviše neprekidnog vremena, a najčešće je i najmanje provetrena.
